Jedna po jedna
Fotografija preuzeta sa: http://cce-wakata.blogspot.com/2013_12_15_archive.html |
Jedan naš prijatelj je šetao u predvečerje po praznoj plaži u Meksiku. Dok
je hodao, primetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada je prišao nešto
bliže, video je kako se neki čovek, očito iz tog kraja, saginje, nešto podiže i
baca u vodu. Svaki čas je bacao nešto u okean.
Kada je naš prijatelj prišao još bliže, video je da taj čovek podiže jednu
po jednu morsku zvezdu, koje je voda izbacila na obalu, i da ih vraća u vodu.
Naš prijatelj se zbunio. Prišao je tom čoveku i obratio mu se: „Dobro veče,
prijatelju. Pitao sam se šta to radite."
"Vraćam ove zvezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka, i sve
ove zvezde su ostale na suvom. Ako ih ne vratim u more, uginuće."
"Shvatam" – odgovorio je moj prijatelj – "ali na plaži leže
hiljade morskih zvezda. Ne možete sve da ih vratite u vodu. Previše ih je. Sem
toga, to se dešava na stotinama plaža duž obale. Zar ne vidite da jednostavno
ne možete ništa da učinite?"
Čovek se nasmešio. Sagnuo se i podigao još jednu morsku zvezdu. Dok ju je
vraćao u okean, odgovorio je: "Učinio sam nešto bar za ovu."
Iz
knjige "Melem za dušu"
Ovaj blog je moj mali doprinos ljubiteljima biologije.
Нема коментара:
Постави коментар