Zoologija

Pčele

Pčele su insekti iz reda opnokrilaca. Na Zemlji postoji oko 20 000 vrsta pčela, rasprostranjeni u skoro svim delovima sveta. Bez obzira na veliku brojnost vrsta, možemo ih podeliti u dve osnovne grupe,  prema načina života koji vode, na solitarne (usamljene) i socijalne (društvene). Karakteristično za sve pčele jeste i to da se hrane cvetnim polenom i  nektarom.
Jedna zajednica pčela živi nekoliko godina. Matica je majka svih jedinki u društvu. Ona u proleće  polaže do 3000 jaja dnevno - to je njen jedini posao. Iz oplođenih jaja razvijaju se matice i radilice, dok iz neoplođenih se razvijaju trutovi.

Pčele kao i leptiri prolaze kroz različite stadijume tokom svog razvoja. Odnosno imaju razviće sa potpunim preobražajem.
Jaje - matica poleže mekana bela jaja u ćelije. Stadijum jajeta traje tri dana.
Larva - posle tri dana, jaje se pretvara u larvu. Larva pravi čauru oko sebe. Ova faza traje od 4. do 9. dana.
Lutka - larva se pretvara u lutku dok je još u čauri. Tokom ove faze, ona će razviti oči krila i noge. Ova faza obično traje od 10. do 23. dana.
Zrelost - pčela je konačno dostigla svoj puni razvoj. Ona žvaće saće kako bi izašla iz ćelije. Ovim se završava metamorfoza pčele.

Vosak od kog prave saće pčele prave od cvetnog praha u žlezdama u trbuhu. Žlezede koje luče mleč su izuzetno važne jer je mleč hrana za mlade. Med nastaje tako što pčele sakupljaju cvetni sok u proširenju creva- voljci

 

ŽIVOT KRPELJA

Krpelji pripadaju paukolikim zglavkarima.To su ektoparaziti iz reda Ixodida potklase Acarina. 

Krpelji najčešće borave na vrhu visokih trava gde čekaju prolazak životinje (i čoveka) na koju se posle identifikacije mirisom zakače pomoću posebnih kuka na prednjim nogama. Identifikacija se dešava putem posebnih hemoreceptora koji reaguju na hemijska jedinjenja u vazduhu. Krpelj tim receptorima prepoznaje ugljen dioksid, mlečnu kiselinu, amonijak kao i kod svih sisara prepoznatljivu butansku kiselinu. Krpelj reaguje i na svetlosne promene (posebno tamno-svetlo) kao i na vibracije.

Stadijumi krpelja

izvor fotografije: http://www.fsbio-hannover.de/oftheweek/65.htm

Krpelj živi nekoliko godina i prolazi kroz četiri stadijuma - jaje, larva, nimfa i odrasli adult. Larva, nimfa i adult se hrane krvlju životinja i ljudi. Svaki stadijum traje oko godinu dana, pri čemu se krpelj u svakom stadijumu hrani samo jednom, pritom se uvećavajući i nekoliko stotina puta. Rezervoar infekcije su životinje i to najčešće sitni glodari. Krpelji su aktivni sa početkom prolećne vegetacije pa sve do pozne jeseni kada lišće počne da opada. Osim na travi, borave na lišću, grmlju, nižem drveću do metar i po visine. 

 Zanimljivo je da i po nekoliko sati mogu da ostanu na koži tražeći pogodno mesto gde će ubosti domaćina. Kada dođe do uboda, osoba to nije u stanju da oseti jer u pljuvački krpelja postoji prirodni anestetik. Na taj način on može da ostane neprimećen, isisavajući krv koliko mu je potrebno i onda da ode. Od tog trenutka krpelj miruje do sledeće sezone kada prelazi u viši stadijum. Adultni krpelji polažu jaja i time se njihov životni ciklus završava. Sledećeg proleća iz jaja se legu larve i uspostavlja se novi ciklus. 

Ixodes ricinus

U našim krajevima najčešći je običan krpelj Ixodes ricinus, tvrdi krpelj koji parazitira na stoci, jelenima, psima i ostalim životinjama, kao i na ljudima. Krpelji mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, najčešće borelije (bakterija Borrelia burgdorferi) koja može prouzrokovati lajmsku bolest koja je bezopasna ako se dovoljno rano utvrdi. U kasnijem stadijumu ova bolest prouzrokuje komplikacije kao npr. artritis, hronično oticanje zglobova kao i oštećenja perifernog nervnog sistema.

Kako se zaštititi?

Prilikom boravka u prirodi nositi adekvatnu garderobu. Nakon boravka u prirodi pregledati sve delove tela, posebno pažljivo pregledati kosu. Ukoliko primetite krpelja na telu, nikako ga ne skidajte sami. Neophodno je da se obratite lekaru. Skidanje krpelja od strane nestručnog lica može biti veoma opasno i da dovede do niza kompikacija. Takođe krpelja ne treba polivati alkoholom, benzinom ili paliti.

            TUKANI- lat. Ramphasidae

Tukani su ptice koje pripadaju redu detlića (Piciformes). Žive u  tropskim predelima Južne Amerike.

Kljunovi su im nesrazmerno veliki, (kljun koji je veći od njihove glave). Kljunovi su  jarkih boja. Gornji deo kljuna, obično ima nazubljenu ivicu. Jezik tukana je izuzetno dug, klinast i resast na vrhu.Tukani su obično visoki od 18 cm do 60 cm i teški od 200 g do 500 g. Oni žive u malim jatima i stanuju u gnezdu. Imaju dva nožna prsta napred a dva nazad. Imaju takođe kratke žućkaste noge i veoma raznobojno perje. Oni su veoma slični detlićima, jer mogu da žive u rupama drveća i da udaraju kljunom po njemu. U svetu postoji 37 vrsta tukana a najpoznatije vrste su toko tukan (lat. Ramphastots toco), hrptenastokljuni tukan (lat. Ramphastos sulfuratus)i kuvijerov tukan (lat. Ramphastos cuvieri).

Izvor fotografije:http://www.flickr.com/photos/erichenrique/10800052556/ 
Ramphastos toco- Toko tukan

Toko tukani su jarke crno-bele boje sa žutonarandžastim kljunom. Oni su naneobičnija vrsta tukana jer su veoma slabi i oni su jedina vrsta tukana čiji je kljun dugačak jednu trećinu njegovog tela. Dužina tela je i do 60cm. Voli da ispušta veoma neprijatne zvuke, to jest vrlo neprijatan krik i miljenik je među pticama.

Ženka tukana, posle parenja sa mužjakom može izleći 15-30 jaja. Jaja tukana se izlegu 16 dana posle leganja. Ona su bela i veoma čvrsta tako da žaštite mladunče.

Literatura: Enciklopedija Sve životinje sveta, Wikipedia