Najveći cvet na svetu - Rafflesia arnoldii

Biljke koje imaju cvet, pripadaju razdelu skrivenosemenica (Magnoliophyta). Skrivenosemenice danas broje oko 250 000 hiljada vrsta. Njihova raznovrsnost je ogromna, mada sve imaju jednu zajedničku osobinu - sakriven semeni zametak u plodniku tučka, odnosno, seme se nalazi unutar ploda. Osvojile su različite delove planete i prilagodile se različitim uslovima spoljašnje sredine. Tako da ih možemo naći i u najsirovijim uslovima pustinja, do arktičkih tundri. 

drvo eukaliptusa

Wolffia arrhiza Sočivica

Što se tiče veličine, možemo pronaći prave džinove među skrivenosemenicama, kao što su predstavnici roda  Eukaliptus, koji mogu dostići visinu preko 80m, pa do sićušnih od svega 1mm, kao što je plutajuća biljka (sočivica) Wolffia arrhiza.  

U borbi za najveći pojedinačni cvet nesumljivo je pobednik biljka Rafflesia arnoldii iz roda Rafflesia. Veličina cveta dostiže preko 1m u prečniku i težinu oko 11kg. Ovaj biljni džin vodi parazitski način života, jer nema listove, hlorofil, stabljiku i koren. Vodu i hranljive materije upija od domaćina na kom parazitira, kao što je korenje drveća.

Sredina cveta ispunjena je vodom. Iako cvet izgleda veoma lepo, to se ne bi moglo reći i za njegov miris, koji podseća na miris trulog mesa. Opravdan nadimak ove biljke je "cvet lešinara". Mirisom truleži, biljka privlači insekte koji imaju ulogu oprašivača i omogućuju ovoj neobičnoj biljci da produži svoju vrstu. Raflezija je izuzetno retka, raste u kišnim šumama Indonezije, na Sumatri. Biljku je veoma teško locirati u gustoj šumi. Pupoljcima je potrebno nekoliko meseci da se razviju, dok razvijen cvet traje samo nekoliko dana. Cvetovi su jednopolni pa je izuzetno važna blizina muških i ženskih cvetova, kako bi oprašivanje bilo uspešno. Zbog ovakvih okolnosti, uspešno oprašivanje je redak događaj. 

Razviće raflezije

Kada se pupoljak otvori, biljka počinje da ispušta miris trulog mesa da privuče oprašivače. Ukoliko se oprašivanje završi uspešno, nastaće plod koji je izuzetno mesnat. Ovakav plod poslužiće kao hrana životinjama, koje na taj način učestvuju u rasejavanju semena ove vrste.

S obzirom na ugroženost kišnih šuma i njihov rapidan nestanak, opstanak ove retke vrste je nezivestan.