ČUVAR SNA

Ako posmatramo navike današnjeg predstavnika vrste Homo sapiens, možemo konstatovati da je današnji čovek, u odnosu na čoveka koji je živeo pre samo 50 ili više godina u velikom riziku da naruši homeostazu (unutrašnja stabilnost organizma), zbog izloženosti svetlu koje emituju ekrani. 

Vezu između svetla ekrana i posledice koje mogu nastati u organizmu, pokušaću da objasnim u nastavku.

Pre objašnjenja u kakvoj korelaciji su svetlo ekrana i naš organizam, osvrnućemo se kratko na tehnološke inovacije.

Sve je počelo  otkrićem televizora, pre oko 100 godina. Zatim je sledilo otkriće računara 1940-ih godina i njegova adaptacija i dostupnost širem stanovništvi pre oko 50 godina.

Sledeći su  bili mobilni telefoni. S tim što nas za ovu priču, zanimaju telefoni sa ekranima osetljivim na dodir, koji su u masovnoj upotrebi poslednjih dvadesetak godina.

Današnji ekrani televizora i računara, izuzetno se razlikuju u odnosu na svoje prve verzije. Glavna razlika između prvobitnih ekrana i današnjih je u tome što savremeni ekrani televizora, računara i telefona, koriste LED pozadisnko osvetljenje (obično plavi LED + filteri). LED diode  emituju vrlo intenzivno plavo svetlo, talasne dužine oko 450 nm, koje u prekomernoj upotrebi može da ugrozi naš organizam. Osim zamora i iritacije očiju, plavo svetlo može da poremeti lučenje hormona melatonina.

S obzirom na sve veću izloženost ekranima, posebno najosetljivijeg dela populacije, a to su bebe i deca u razvoju, o melatonin i njegovom nedostatku i poremećaju lučenja definitivno se malo priča. Hajde da to promenimo i za početak se upoznamo sa melatonimom. Upravo, mnoge tegobe koje osećamo, zapravo su uzrok nedovoljnog lučenja ovog hormona. 

Prvo da krenemo od toga šta je melatonin.

Melatonin je hormon, koji naše telo prirodno proizvodi. Za njegovo lučenje, zadužena je žlezda u mozgu, epifiza ili pinealna žlezda. Često je zovu i treće oko. Melatonin zovu još i hormonom sna, jer upravlja našim unutrašnjim satom (cirkadijalni ritam) i omogućava telu da zna kada je vreme za san, a kada za budnost. Lučenje melatonina počinje kada padne mrak.

 slika sa https://www.pharmacy180.com/article/pineal-gland-3599/

Zašto je melatonin važan?

Osim regulacije cirkadijalnog ritma, melatonin ima niz drugih funkcija:

-zaštita ćelija od stresa i oksidativnih oštećenja /deluje kao antioksidans

-podrška imunitetu-jača prirodnu odbranu organizma

-utiče na druge hormone- povezan sa funkcijom štitne žlezde, insulinom i reproduktivnim hormonima

-mentalno zdravlje- sigurno ste primetili da ste razdražljivi i nervozni dan nakon što ste loše ili malo spavali. Razlog tome je što dobar nivo melatonina doprinosi stabilnijem raspoloženju i smanjenju anksioznosti.

Simptomi nedostatka melatonina:

-nesanica ili teškoće sa uspavljivanjem

-često buđenje tokom noći

-osećaj umora i iscrpljenosti tokom dana

-osećaj nervoze u nogama i nemogućnost da opustimo telo

-smanjen imunitet i sklonost ka infekcijama

-promene raspoloženja, razdražljivost ili anksioznost

-ubrzano starenje kože i ćelija, jer nema dovoljno antioksidativne zaštite

Šta dovodi do smanjenja melatonina?

S obzirom na to da pojačano lučenje melatonina počinje uveče, ukoliko se uspavljujete uz gledanje televizora, imate naviku da pred spavanje gledate dugo u mobilni telefon, pregledajući sadržaje na društvenim mrežama, na dobrom ste putu da vam manjka melatonin. Jedan od prvih razloga za smanjenje melatonina jeste veštačko svetlo uveče (posebno plavo, koje emituje telefon, kompjuter, televizor). 

Stres i nepravilni obrasci spavanja- kasni odlasci na spavanje i često menjanje ritma.

Godine života- nakon 40.godine, prirodno se smanjuje lučenje melatonina.

Kofein, alkohol i nikotin-mogu da smanje lučenje melatonina.

Neke bolesti kao što su: hronične upale, dijabetes, poremećaji u radu štitne žlezde, depresija...

Kako prirodno povećati melatonin?

Obezbediti tamu tokom noći. Prigušena svetla u prostorijama (naš organizam i epifiza su se tokom evolucije adaptirali na prirodnu svetlost; naši preci nisu bili izloženi veštačkom svetlu, a naša epifiza nije računala na otkrivanje sijalice i ekrana). Ugasiti ekrane bar sat vremena pre spavanja.

Ujutru boravite na dnevnom svetlu-sunčeva svetlost stimuliše prirodni ritam.

Redovan ritam spavanja- odlazak u krevet u približno isto vreme svake večeri, kao i ustaljen ritam buđenja.

Neke namirnice podstiču proizvodnju melatonina, jer sadrže triptofan (aminokiselina koja je prekursor melatonina)-trešnje, orah, badem, banane, ovas...

Tehnike opuštanja- pre spavanja preporučeno je čitanje, kontrolisani ritam disanja, meditacija...

Bebama i maloj deci ne okretati svetlo ekrana, ukoliko im puštate muziku ili priče preko telefona ili računara.

Suplementacija melatoninom, da ili ne?

Dodaci melatonina mogu pomoći kod nesanice usled stresa ili promene vremenskih zona (jet lag). Međutim, suplementaciju treba koristiti pažljivo i uvek u dogovoru sa lekarom, jer melatonin utiče i na druge hormone, imunitet i metabolizam. 

Svaki organizam je jedinstven i treba mu pristupati individualno.

Ono na šta možeš da utičeš jeste sledeće:

UGASI EKRANE PRED SPAVANJE, JER
REMETIŠ MELATONIN-ČUVAR SNA I ORGANIZMA.